2Ustani ti što sudiš zemlju, po zasluzi plati oholima!

3Dokle će bezbošci, Jahve, dokle će se bezbošci hvastati?

4Dokle će brbljati, drsko govoriti, dokle će se bezakonici hvastati?

5Tlače narod tvoj, Jahve, i baštinu tvoju pritišću;

6kolju udovicu i pridošlicu, sirotama život oduzimlju

7i govore: Jahve ne vidi! Ne opaža Bog Jakovljev!

8Shvatite, lude u narodu: bezumni, kad ćete se urazumiti?

9Onaj što uho zasadi da ne čuje? Koji stvori oko da ne vidi?

10Onaj što odgaja narode da ne kazni - Onaj što ljude uči mudrosti?

11Jahve poznaje namisli ljudske: one su isprazne.

12Blago onom koga ti poučavaš, Jahve, i učiš Zakonu svojemu:

13da mu mir udijeliš od nesretnih dana, dok se grob kopa zlikovcu.

14Jer neće Jahve odbaciti naroda svojega i svoje baštine neće napustiti;

15jer će se pravo dosuditi pravednosti i za njom će ići svi čestiti srcem.

16Tko će ustati za me protiv zlotvora? Tko će se zauzeti za me protiv zločinaca?

17Da mi Jahve ne pomaže, brzo bih sišao u mjesto tišine.

18Čim pomislim: Noga mi posrće, dobrota me tvoja, o Jahve, podupire.

19Kad se skupe tjeskobe u srcu mome, tvoje mi utjehe dušu vesele.

20Zar je bezbožno sudište u savezu s tobom kad nevolje stvara pod izlikom zakona?

21Nek' samo pritišću dušu pravednog, nek' osuđuju krv nedužnu:

22Jahve mi je utvrda, Bog - hrid utočišta moga.

23Platit će im bezakonje njihovo, njihovom će ih zloćom istrijebiti, istrijebit će ih Jahve, Bog naš.