2Jer evo: dušmani tvoji buče, i mrzitelji tvoji glave podižu.

3Protiv naroda se tvoga rote i svjetuju se protiv štićenika tvojih.

4Govore: Dođite, zatrimo ih da ne budu narod, nek' se ime Izrael više ne spominje!

5Zaista, jednodušno se svjetuju i protiv tebe savez sklopiše:

6šatori edomski i Jišmaelci, Moapci i Hagrijci,

7Gebal i Amon i Amalek, Filisteja sa stanovnicima Tira.

8I Asirci se s njima udružiše, pružiše ruke potomcima Lotovim.

9Učini njima k'o Midjancima, k'o Siseri i Jabinu na potoku Kišonu:

10koji padoše blizu En-Dora i postaše gnojivo njivi.

11K'o Oreb i Zeb neka budu knezovi njihovi, kao Zebah i Salmuna nek' budu sve vođe njihove

12koji jednodušno vikahu: Osvojimo krajeve Božje!

13Daj, o Bože, da budu kao kovitlac, kao pljeva koju nosi vjetar.

14Kao što oganj proždire šumu, kao što plamen sažiže bregove,

15tako ih goni olujom svojom, prestravi ih svojom žestinom!

16Pokrij im lice sramotom, da traže tvoje ime, Jahve!

17Neka se stide i plaše navijek, neka se posrame i neka izginu!

18Nek' znaju: ti si komu je ime Jahve, jedini Višnji nada svom zemljom.