2Kao vrabac kad prhne i lastavica kad odleti, tako se i bezrazložna kletva ne ispunja.

3Bič konju, uzda magarcu, a šiba leđima bezumnika.

4Ne odgovaraj bezumniku po njegovoj ludosti, da mu i sam ne postaneš jednak.

5Odgovori bezumniku po ludosti njegovoj, da se ne bi učinio sam sebi mudar.

6Odsijeca noge sebi i gorčinu pije tko po bezumnom poruke šalje.

7Klecava bedra u hromoga - mudra je izreka u ustima bezumničkim.

8Kamen za praćku vezuje tko bezumnom iskazuje čast.

9Trnovita grana u ruci pijanice: mudra izreka u ustima bezumnika.

10Strijelac koji ranjava sve prolaznike: takav je onaj tko unajmljuje bezumnika.

11Bezumnik se vraća svojoj ludosti kao što se pas vraća na svoju bljuvotinu.

12Vidiš li čovjeka koji se sam sebi mudrim čini? Znaj, i od bezumnika ima više nade nego od njega!

13Lijenčina veli: Zvijer je na putu, i lav je na ulicama.

14Kao što se vrata okreću na stožerima svojim, tako i lijenčina na postelji svojoj.

15Lijenčina umače ruku u zdjelu, ali je ne može prinijeti ustima.

16Lijenčina se čini sebi mudrijim od sedmorice koji umno odgovaraju.

17Psa za uši hvata tko se, u prolazu, umiješa u raspru koja ga se ne tiče.

18Kao bjesomučnik koji baca zublje, strelice i sije smrt,

19takav je čovjek koji vara bližnjega svoga i veli: Samo se našalih.

20Kad nestane drva, oganj se gasi, i kad više nema klevetnika, prestaje svađa.

21Ugljen je za žeravnicu i drvo za oganj, a svadljivac da raspaljuje svađu.

22Klevetnikove su riječi kao slastice: spuštaju se u dno utrobe.

23Srebrna gleđa preko zemljana suđa: laskave usne i opako srce.

24Mrzitelj hini usnama svojim, a u sebi nosi prijevaru;

25ne vjeruj mu kad ljupkim glasom govori, jer u srcu mu je sedam grdila;

26ako himbom skriva mržnju, njegova će se opačina otkriti na zboru.

27Tko jamu kopa, sam u nju pada, i tko kamen valja, na njega se prevaljuje.

28Lažljiv jezik mrzi svoje žrtve, laskava usta propast spremaju.