2Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:

3Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!

4Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.

5Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:

6TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom.

7Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: Ti si sin moj, danas te rodih.

8Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.

9Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski.

10Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.

11Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,

12da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!