2Sa Siona predivnog Bog zablista:

3Bog naš dolazi i ne šuti. Pred njim ide oganj što proždire, oko njega silna bjesni oluja.

4On zove nebesa odozgo i zemlju da sudi narodu svojemu:

5Saberite mi sve pobožnike koji žrtvom Savez sa mnom sklopiše!

6Nebesa objavljuju pravednost njegovu: on je Bog sudac!

7Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj!

8Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom.

9Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova:

10tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim.

11Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima.

12Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja.

13Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca?

14Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje!

15I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti.

16A grešniku Bog progovara: Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj?

17Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš?

18Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima.

19Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare.

20U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje.

21Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči.

22Shvatite ovo svi vi koji Boga zaboraviste, da vas ne pograbim i nitko vas spasiti neće.

23Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje.